Pesme

Snovi, zov proslosti
lebdis lagano, kao u transu
Slike uzasa, lobanje, kosti
Da li si srecan?
Imas li novu sansu?

Uvek sam hodao
na pogresnoj strani ulice
nicemu se nisam nadao
sreci okretao lice

Sada sam sve unistio
u pepeo pretvorio
i onda prestajem, nestajem
polako

Odjek, zvuk violine
proslost, sadanjost, buducnost
duh me gleda sa visine
pokazuje sahranu moju

A kada prodje ova noc
Jutro ugasi strahove sve
Ti ces dalje poci
u nove nevolje

Sada bih se vratio snu
skocio u raku
ruku rasirenih
prostro se po mraku

Saka u zemlju zaronjena
po kovcegu pada pesak
nada zabranjena
Vrisak...

Znojav se budis
sve je bio samo san
na kraju shvatis
da si ziv zakopan